Omer (ime)
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
Omer
| Izgovor | Òmer |
|---|---|
| Rod | muški |
| Porijeklo | |
| Značenje | dug život |
| Porijeklo | arapsko |
Omer (Òmer)
gen. -a; vok. Òmere; prisv. pridjev Òmerov; muško ime (frekv.).
Iz tur. Ömer < ar. ʻUmär = dug život.
U imenu Omer glas o, odnosno ö, dobili smo preko turskoga jezika, a u arapskom jeziku, koji nema vokala o, izgovor je Umar.
Ime Omer postalo je veoma popularno jer ga je imao jedan od prvih Muhammedovih saboraca i kasnije drugi halifa ʻUmär ibn-uI-Ḥaṭṭāb (634.–644.). Arapski, a i drugi historičari (npr. Filip Hiti) tvrde da je ʻUmär bio personifikacija svih vrlina koje treba da ima jedan halifa i u zvijezde kuju njegov karakter. Osobito ističu njegovu skromnost, pravednost i objektivnost.
Modif. Ȍmār
Hipok. Ȍma, Òmerica, Ȍmica, Ómo
Augm. Òmērda[1]
Literatura
- ↑ Ismet Smailović, Muslimanska imena orijentalnog porijekla u Bosni i Hercegovini, Institut za jezik i književnost u Sarajevu, Monografije I, Sarajevo, 1977.