Radončić

Porijeklo

Prema porodičnom predanju Radončići pitoču od plemena Kuči iz Orahova. Bratstvo Vujoševića. Istog su roda kao i Koljenovići. Ogranci su Rašići, Malagići, Zukovići i Avdići. Od bega Šabanagića dobili su planinu Bor i Bradu vezirovu. Predak im je bio Radonja Kuč. U Gusinju su se neki Radončići naselili 1625. godine. Ranije su se prezivali Vujoševići od kojih su i Micani. Poslije 1688. godine raseili su se iz Kuča u Gusinje i oko Peći. U narodu su poznati kao Radonjice.

Radonjice u Lukarima su promijenili prezime u Harovići. Radonja Kuč je sa svojih sedam sinova primio Islam početkom 18. vijeka.

Tada je među Kučima počeo proces prelaska na Islam. U Nadumice je došao Hajdar Radončić sa četiri sina krajem 18. vijeka. Svi stanovnici ovog sela su njihovi potomci. Sada ih u tom selu nema sa tim prezimenom. Njihovi potomci se sada prezivaju Rešovići, Halilovići, Šaćirovići, Sinanovići, Džankovići, Nailovići, Arslanovići, Sejdovići, Arifovići, Ahmatovići i Mujkovići.

Po Mustafi Memiću, “Radončići su se naselili u Gusinje iz Kuča. Jedni tvrde da ih je bilo 5, a drugi 4 brata. Marko Miljanov ih spominje kao potomke Đurđa Pantina. Od njihovog pretka Radonje i brata mu Radovana, spominje se 12 koljena, odnosno generacija. Na osnovu toga može se ocijeniti da su se u Gusinje doselili prije više od 300 godina. Andrija Jovičević je zabilježio njihov rodoslov na osnovu razgovora sa Šećom Radončićem koji je 1913. bio major crnogorske vojske. Prema onome što je Šećo Radončić saopštio, njihov rodoslov bio je ovakav: Radonja – Ćehaja – Mujo – Ethem – Meta – Husref – Redžo – Šaban – Fejzo – Halil – Šećo, a sin Šećov bio je Rustem. Inače, ovo se bratstvo vrlo brzo razmnožilo i postalo je najveće u plavsko-gusinjskom kraju”.

Srodstvo

Pripadaju haplogrupi E-BY165837.

Genealoško istraživanje ukazuje da su Radončići od plemena Kuči.

Poznate ličnosti

• Radonja Kuč - rodonačelnik

• Fahrudin Radončić - političar i biznismen

• Redžep ef. Radončić – imam u Vlasenici kod Zvornika